Kriva kičma

Može li se ispraviti kriva kičma?

Tok lečenja krive kičme zavisi od stepena deformacije, uzroka i individualnih faktora koji utiču na lečenje.

U nekim slučajevima, ako dođe do blagog zakrivljenja uzrokovanog lošim držanjem, moguće je poboljšati stanje kroz vežbanje, fizikalnu terapiju i eventualno korektivna ortopedska pomagala poput steznika.

Međutim, u težim slučajevima, kao što su skolioza ili druge ozbiljnije deformacije kičme, zakrivljenje se ne može ispraviti, ali se može popraviti držanje leđa jačanjem leđnih mišića. Na ovaj način se smanjuje i rizik od nastanka komplikacija.

U težim slučajevima, koji su prilično retki je potrebna hirurška intervencija. Fizijatri se opredeljuju za operativni zahvat kada kriva kičma uzrokuje bol, otežava normalno funkcionisanje, a stanje nastavlja da se pogoršava.

Važno je da se osoba koja ima krivu kičmu posavetuje sa fizijatrom kako bi dobila individualnu procenu stanja i preporuku za odgovarajuću terapiju.

Posledice krive kičme

Ako se kriva kičma, odnosno kifoza i skolioza ne leči pravovremeno, može doći do nastanka komplikacija.

U težim slučajevima, kriva kičma može da utiče na rad pluća i može otežati normalno disanje. Osim pluća, skolioza može da izvrši pritisak i na srce, i da izazove ozbiljne zdravstvene tegobe.

Pored toga, napredovanje skolioze dovodi do izraženih deformacija, a posledično nastaju i emocionalne poteškoće, posebno kod adolescenata.

Načini lečenja

Fizikalna terapija je veoma efikasna metoda u lečenju problema kičmenog stuba. Primenom fizikalne terapije se jačaju mišići oko kičmenog stuba, poboljšava se držanje, smanjuje bol i sprečavaju dalje komplikacije.

Fizioterapeut Vam tokom terapije može dati instrukcije za primenu vežbi i tehnika istezanja koje, takođe, doprinose poboljšanju stanja.

Steznici za kičmu se primenjuje kao podrška kičmi za smanjenje pritiska na zakrivljene delove, a uglavnom se koriste u blagim slučajevima. Neretko se prepisuju i lekovi protiv bolova u fazama jakog, akutnog bola.

Praćenje stanja skolioze kroz redovne preglede pomaže u ranom otkrivanju promena i pravovremenom sprovođenju odgovarajućih terapija.

Prevencija

Svesnost o pravilnom držanju tela tokom svakodnevnih aktivnosti sprečava razvoj skolioze, ali i dalje napredovanje bolesti kod osoba koje već imaju problem .

Redovno vežbanje, posebno jačanje mišića leđa i stomaka, omogućavaju bolje držanje kičme i sprečavaju njeno krivljenje.

Posebno je bitno rano otkrivanje lošeg držanja kod dece, jer se tako može sprečiti nastanak skolioze.

Kriv vratni deo kičme

Kriv vratni deo kičme je glavni simptom takozvane cervikalne kifoze. Cervikalnu kifozu karakteriše savijanje vratne kičme unapred, što dovodi do "grbavog" izgleda vrata.

Vratna kifoza, baš kao i kifoza u predelu kičme, može biti izazvana lošim držanjem, degenerativnim promenama u kičmi, osteoporozom, povredama ili bolestima mišićno-koštanog sistema.

Simptomi vratne kifoze su sledeći:

• Bol u vratu
• Bol u ramenima ili leđima
• Ukočenost
• Smanjena pokretljivost vrata
• Glavobolje i umor

Može li se ispraviti kriva kičma?

Krivljenje kičme može dovesti do posledica koje loše utiču na zdravlje, funkcionalnost i kvalitet života osobe koja pati od ovog stanja.

Dovodi do ograničene pokretljivosti kičmenog stuba, što otežava obavljanje osnovnih, svakodnevnim aktivnostima poput savijanja, okretanja ili podizanja.

Pogoršavanje deformiteta dovodi i do estetskih promena na telu, poput izbočenja ili neravnina na leđima, što neretko utiče i na samopouzdanje osobe.

Jedna od ozbiljnijih komplikacija je pritiskanje nervnih struktura u kičmi, što može izazvati simptome poput trnjenja i slabosti u rukama i nogama. Zbog toga se postavlja pitanje kako ispraviti krivu kičmu i da li se ona uopšte može ispraviti?

Suštinski, deformitet kičme ostaje i nakon terapije prisutan, ali se tegobe mogu znatno ublažiti do potpunog nestanka i držanje tela se može popraviti ako pacijent primenjuje potrebne terapijske metode preporučene od strane fizijatra.

Zbog toga je preventivni pregled izuzetno bitan kako bi se pravovremenim reagovanjem i uvođenjem terapije sprečila pojava tegoba i stvaranje daljih komplikacija.